Зорица Бабурски | * * *

Не љубим свет ни све што је у њему
Телесну похоту, похоту очију
Гордост живота што светом гази
Те три саблазни које руше вољу Божију.

Неправде, силе, падајте
Нећу да љубим вашу свилену хаљину
Слепог, губавог, грбавог, полуделог –
Болесног ми дајте
Да осетим блиског сродника
Његове дроњке и близину.

Ноћне тмине преобразите се
Христом – Тројством љубави
Да старо прође и ново настане
Да се гвожђе претвори у сафир плави
И брдо људске нечистоте у бездану нестане.