Ево га стоји на увелој трави
Испод дрвета што плаче
Сузе му висе на сувој грани
Искрао се из камена
сивог
Ал' на корак тешки су му окови пали
У неверици разрогачених очију туга сјаји
Утихнула је његова снага рано
Сад
руке кога да загрле
Кад за њега си заспала само
Рука чија ти отвара срце
И милује уморне очи
Твој праг је за њега иструлио давно
И братска љубав угасила у једној ноћи
Сад му
се срце кида и вапи
Са успоменом тихо стари
Да те загрли не може, касни су сати.
Сузе му висе на сувој грани
Нема коментара:
Постави коментар