Зорица Бабурски – ПАКАО У ЉУДИМА - Онлајн поезија
   
Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

26. март 2020.

Зорица Бабурски – ПАКАО У ЉУДИМА



У обручу моје зенице пламене
назирале су голе и изморене сене
гађале их сумње са сваке стране
и страх од зверске, сиве мрене.

Душа је осећала у тамном таласу
над главом сваком нашом голом
зверско режање хладно и круто
ријући земљу страшним хуком.

У љутом плачу ка кобном бегу што
вечним је криком и тугом одзвањао,
стигао сам до самог руба долине.

Проклињао сам бога и сопствено семе
живот света, страх што је храбрио мене
и водио у огањ и лед до вечне тмине.



Нема коментара:

Постави коментар

Најновији коментари