Варламу Шаламовуледени кристали у мом телу бурно плану
и охолост сивог од мене скритог света
чује се како пада на промрзлу грану
а место мог срца комад леда шета
падају кроз главу све пахуље црне
кидају ми тело са снежних висина
мој живот преда мном сав ће да утрне
кад у грактању врана умире тишина
под небеским сводом све је тако јадно
све је тако бело, све црнилом хладно
кроз снежну белину пространство се слива
тако бео стојим и дрхтим пред тобом
о црни мој свете што ме мориш злобом
кунем те док клетва у мени за мене је жива.
Нема коментара:
Постави коментар