крвави сутон пада
низ западне плотове
из дубоког сна ме буди
мој видик заогрнут стравом
гуши беду и невоље
магле мојих јада
уздах цичи усред ноћи црне
губи се живот с јауцима мојим
у том низу бесмисленог мрака
беспомоћан стојим уз ветрове мука
што кидају листове живота
и чувају у страсти јаука.
Нема коментара:
Постави коментар