у тишини модра ноћ се шуња
где се страда, где мисао тоне
мирис туге ветар ми доноси
у ноћној дубини неспокоји звоне
снови се котрљају у пустом бескрају
горке ме сузе беспућима воде
на невидљивом крсту гледам распеће
пред сенама дубок амбис до слободе
о још једном само, о мили Боже
да ми је подићи свет несталих нада
да ми је још једном ићи пољанама
где је песма птица, где ведрина влада
Нема коментара:
Постави коментар