и злослутним ноћима
у мутним очима без суза
хладна уста ћуте
са ужасом слуша у вечној самоћи
тужне успомене што шуште
Свака ноћ
бесана болом уздише
на грудима титра бледа месечина
срце
као мукло звоно туче
у мрклом мраку немих долина
у ноћима чамотним
пије тугу
жуборе снови уз музику кише
хладна песма јауче
у души
све боли се у ритам звона слише
Зашто ноћи
зашто глува кучко
невернице
зашто слутњом тињаш
згуреног грлиш чудно и грубо
и тајанственом маглом увијаш
Нема коментара:
Постави коментар