Кад бол и глад у њему звони и дише
Уморна и нема дрхте гладна уста
Све слутње и ћутње у сутон се слише.
Болестан и уморан лута кроз време
Раширених руку грли га страх ноћи
Чекајући нови дан да отера слутње
У њему вришти тмина дубине поноћи.
Утрнула душа несном обузета
На гулашким причнама свитања чека
У рујној зори јауче бледо сунце
Живе ране, уздаси, истина горка.
Lepo
ОдговориИзбриши