На крилима ноћи трепери и шушти
Гнезди се на болним крвавим грудима
Отима ми душу, о животе пусти.
Неке суре боје лагано ме прате
На хладним рукама чучи прегршт цвећа
Шире се мириси трулежи и блата
Тамјана и дима невидљивих свећа
Беспомоћан гледам и жалим за њима
И док ланац мрака језиво их стеже
Слутим извор хладни и крик једне сове
Измирење с Богом и мртво пролеће.
Нема коментара:
Постави коментар