Над главом раскопчани облаци.
Кроз укрштене боре мећава дивља.
Одговор тражим тамо где је смрт, ланци
на углачаном леду дах зиме чувам.
У снегу зазидани младалачки снови.
Без вере и мира, где је вечна туга.
У оковима глади и тешког греха
од живота остала је ружна мрља.
У леденој ноћи без разлога, мере.
Кидај ме јаде, кидај ме јаде!
Тешко је живети без смеха, слеђен,
сам, у дубини, жудећи топлину.
Варламу Шаламову
Нема коментара:
Постави коментар