У далеке пределе, у завичај мој.
На родну шљиву тихо да слетим
И распуклом срцу излечим неспокој
Да се вратим у минуле дане
Да утешим душу од бола и сете
Дочекам мирно вече, дубоко
Лишен свих зала што ми се свете
Живети је тешко с очима без сјаја
Кад су света многе потамнеле боје
И чупају завичај из срца пуног јада
Док крв липти из снова младости моје
Нема коментара:
Постави коментар