Зорица Бабурски – ТАМНИ СЈАЈ - Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на: [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


8. децембар 2021.

Зорица Бабурски – ТАМНИ СЈАЈ



Све моје несреће у ноћ су уткане
дрхти душа
од грубих олуја и рана
чујем како ветар кроз мрак
тихо јауче
Пролама се пригушен крик
оскорушом

На устима,
осећам,
укус крви пенуша
и срце
већ пресечено од бола запева
а над њим
будни мирисни месец
разбијено звоно
и глас кише

Ја грлим
светлост што се распада
време
и кишу што плаче
труло дрво
влажно тамно лишће
окрутност ваздуха
разбеснеле звезде

За мене нема зрака
ни воде
осећам
као да већ умирем
одлазе сати
магични круг се сужава
узалуд слепо тражим
супротност, свежину

Мој живот
преображен у бол
нема смисао,
тај тамни сјај што у мени зри
обасјава моје прозоре,
насрће на мене
молим свеће
да ми дарују белину
у којој смрт не цвета



Нема коментара:

Постави коментар




Најновији коментари