Зорица Бабурски – НЕПОЈМЉИВ ЗБОР - Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


25. јануар 2022.

Зорица Бабурски – НЕПОЈМЉИВ ЗБОР



 


Нисам стигао ни да се родим,
а већ сам осетио дубок бол.
Шапат сена непојмљивог збора,
ветар судбине кроз суви дол.

Ко ветар покреће у помами својој,
зарива муку у утробу ноћи,
испуњава земљу горким зеленилом?
Одговор знају моје уморне очи.

Потпуна и јасна туга ме узела,
кроз мрак око за светлошћу жуди;
како да корача помрчином гнусном
изгубљена душа у дну ове студи?

Ветар је разбио мир, покидао нит,
навукао на очи тврде мрене.
Небо је нада мном скупило крила
и огавном тамом заледило зене.



Нема коментара:

Постави коментар



Може вам бити занимљиво

Најновији коментари