tag:blogger.com,1999:blog-40849585108017214522024-03-18T04:04:02.290+01:00Онлајн поезијаОнлајн поезија, веб страна за књижевност, поезију данашњих песника и преводилаца на српски језик. Савремени песници. Српска савремена поезија.Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.comBlogger1195125tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-49913454399398248352024-03-15T14:58:00.003+01:002024-03-15T15:01:22.601+01:00Зоран Митић – ЗАБОРАВЉЕНА ПЕСМАНаслоњеном главом на прозорско окно загледана у зимску белинуслушаш моју песму које се отегла као змија неотровнастара апаратура кашље кварећи складне тоновемелодија познатаречи се не могу сетитиЛагано се крећеш изводећи плесне коракеопустивши главу на лево рамедесном руком хваташ сузу која летипахуље напољу беснеосећаш да недостаје некоуз моју песму ко ће изговорити речикојих се не могу Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-1254115135707147532024-03-15T14:41:00.006+01:002024-03-15T14:43:45.061+01:00Зорка Радичевић – ЛАЈКАИспод смрзнуте тополе,На рђавом металном ланцуКоји је омеђио њену слободу,Лајка је имала два аршина поља,И таман толикоДа јој се у даљини,У зјеницама дубокихБадемастих очијуСкупе Неухватљива пространства.И благословио је њу на ланцу,Онај који је на слободи.Можда је ЛајкуВољела његоваПсећа душа,Али му зуби нису били онолико Дивљачки јаки,Колико ланац којег је сковаоЧовјек,И кајлом о трошну Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-34330763171138619552024-03-11T22:46:00.007+01:002024-03-11T22:47:54.122+01:00Анђелко Заблаћански – ОДА САМОЋИНе, нисам роб твојих истинаСмишљена тек у једној главиНи шум вала туђих опсенаВећ гола истина на јавиНисам лик комедије страхаНити глумац у лошој драмиСамо сам бол свемирског прахаОд људи што су увек самиСамоћа не тражи доказеДа негде си био а нисиНи своју меру, крој, маказеВећ зна шта јеси и ко ти сиЗато – сву нежност овог светаСамотном часу могу датиБез бојазни чека ме осветаДок теку лепи ил' Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-74644841574493987332024-03-06T19:41:00.005+01:002024-03-06T19:42:26.666+01:00Небојша Станојковић – ЗАР НЕПланове правих дугоДок чамио сам у тамиАл живот је изгледа нешто друго На крају сви остану самиЗар неИ коме да поклониш сне Знаш да смејаће сеКако сумње да отклонишШта смеш, а шта не Људи ти добро неће опростити Често је залуд злу пркосити Једина истина је, да све је лаж Углавном Све је у ствари једноставноУзалуд се опиреш виру И залуд надаш миру На овом свету тога нема Тражио сам смисао тако Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-47546116431296571402024-03-05T13:35:00.007+01:002024-03-05T13:36:51.306+01:00Бојана Драгољевић – ЗАУВЕКУ зори, када свићеУ цвркуту птица те имаУ сваком мом коракуПокислим друмовима...У ветру, који нежноТаласа се у косиИме ти неизбежноРоса га у оку носи.У свему тихо постојиш...Није ли права срећаДа неког без речи волишУ вечности, од пролећа?Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-74785959948295161772024-03-05T13:30:00.009+01:002024-03-05T13:31:35.834+01:00Синиша Мозетић – ТРАГЉубила сена кишискупљалашарене шкољке,делила немир сеницатихо радовала сјају светлуцавихлампионагрлила мирдалеких воденицау овој,одлуталој песмисамо је она само њена васионатрагједног летаи њениху љубавзаљубљених зеница.Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-52029164408787435672024-03-03T20:49:00.002+01:002024-03-03T20:50:02.049+01:00Божица Везмар – МОЖДАМождаКиша сакрије твоје небоМожда Гутљај кафе оставишКао Знак Да ћеш капНа њеним уснама битиМожда сретнеш њену мисаоНа напуклом плочнику Кишне улицеСветла су јака У очима ТренутакПостајеш капПутујешОнлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-18745073020772467632024-03-03T19:52:00.005+01:002024-03-03T19:53:42.680+01:00Милош Милићевић – СЛИКЕ МОГ ДЈЕТИЊСТВАОд доњег према горњемБило мјесту или свијетуСве се мјерило заворњемПлугом и чуном у лету И јад и зло и мржњаБили су велико ништаСпрам заносне пјесме пржњаОжега, верига и огњишта Дуги вижљасти подвориКлепац, бабица и водирМоји су љетни одмориЉубавни зов и додир У трагу стајског ђубриваБрабоњку коза и овацаВидим и себе јуродиваЧујем уздахе праотацаВазда на трагу горчинеГлади, страха Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-91946716588527132982024-03-03T18:15:00.018+01:002024-03-03T19:06:39.664+01:00Зоран Костадиновић – ГУБИМГубим овај ослон од стаклаупашћу у грају од говора,бићу као сред пакла,ко победник с главом од ловоранад ћутањем што и смрт излечишто ме увек излечи, да ме не залечијер живот је тако од ових, оних речијер, ево баш сада опет решикоје тумаче, оно што се не тумачи,о чему само твоје грло знаи то само ако не зарони до днатреба да је тежи од горакао велика мораи да пева као несванула зора!Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-15586979511099699012024-03-03T17:37:00.010+01:002024-03-03T17:42:58.487+01:00Татјана Аћа – КОЛЕВКАОплемени ме својом добротом, да попут маслачка се њишем, и поново рађам намерно, у песми коју сада пишем. Заведи ме невино и чисто, не напуштај игру коју водим, и заљуљај у колевци локвања, после смрти да се поново родим. Да се могу пробудити без белега у сени срама, па ушушкати под крошњом у повојници сребрног плама. Да могу заспати потајно, на страницама новог поглавља, Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-35249301414188393602024-02-27T19:59:00.004+01:002024-02-27T20:00:18.326+01:00Владимир Бабошин – КОВАЧ И СМРТБајка је лаж, али за оне пажљиве у њој увек има нека поука.Бајка је лаж – говори се деци.Да то процени може скоро свако.Поуке у њих сакрише нам прециИ разуман ко је прозреће их лако.Ковач још једном удари по откивку,Па свој чекић у страну одложи,Нагну с водом гараву стакленкуИ у ковачници ватру лако утули.У ранац скупи ствари пун спокоја.Још кључ да узме – закључа ковачницу,Кад га облише реке Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-82235840987369267612024-02-14T20:00:00.003+01:002024-02-14T20:00:31.335+01:00Марија Радовић – НОКТУРНОПод велом успаваног неба, ноћас ћу растерати све облаке као расуто јато птица пред олујуЖелим додиривати звезде мислима,погледом пуним усијане маштеНа свежем ваздуху своје терасе стојим као усамљена ЈулијаНе чекајући праву љубав да побуни срце против разума стиховима осликавам платно живота, тражећи себе још даље од звездаОнлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-84265331484048779342024-02-13T21:46:00.008+01:002024-02-13T21:56:36.601+01:00Душан Комазец – ПАДАЈТЕ КИШЕ НЕБЕСКЕПадајте кише небеске, сперите љагу с костију,обелите нам образе, нека се њиве поору!Прикријте стазе-богазе од разузданих гостију!Дајте да родом пшеничјим купимо Славску одору.Јер, ако не би падале, због туге неме, великепресушили би извори, шуме збориле пламењем.Око би сузу минуло, осушиле се јелике.Као Каин на Авеља, брат би на брата камењем.Утрни „фењер” месече да море сурих облакачарну нам Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com4tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-48289857827332082032024-02-11T14:03:00.006+01:002024-02-11T14:09:34.374+01:00Јелена Андрић – НЕКА...Нико ме тамо више није чекао И оно мало стада Што је чинило живот подношљивим Стрпали су у приколицуИ одвезли низ авлијуЈедног дана Нисам познавала те људе А нисам ни овце Више видјела од тог дана Отац је био тужан Знао је да нож џелата Не долази под меку руку Па рече себи у браду Нека...Боље да их и из два пута кољуНего да вуци једу лешинуНека...Сад кажем себи Лакше би било Да је заударала и Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-66338158370094700582024-02-10T19:13:00.006+01:002024-02-10T19:14:03.190+01:00Љубомир Ст. Манасијевић – ЈЕСЕН У ТВОЈИМ ОЧИМАПодигни те дуге трепавицеКроз прозор душе нека падне зракНа угнездене две ластавицеУ очима сненим што разгоне мрак.Језера планинска, очи твојеНа крашком пољу од ситних бораЈесењом бојом кад се обојеЛепше су од горских са Дурмитора.Дубље и чистије од бистре водеСветлије од правде и слободеИ нежније од свих наших љубавиНа твом су лицу драгуљи прави.Док ново јутро с нама се будиА дан Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-76751359288905787582024-02-07T15:34:00.009+01:002024-02-07T15:37:39.006+01:00Бранка Јанковић – ***Слаповичулнетишинесливају сепо твом погледу...Подижем длановекаосмехнутомузглављу душа,благословоммиомирисног тамјана...Усагласју смо – безгласја...Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-50517303787216250462024-02-07T15:04:00.006+01:002024-02-07T15:09:48.143+01:00Зоран Р. Томић – ЈЕЗИК ЉУБАВИ "Све што је било битно већ је било у прошлости".Џејмс Кестрел, Док је свет гореоПлачем због савршенства тог језика,Који ретко у стању сам да досегнем, Због лепоте скривене дубоко у сенци. Јер не знам да проникнем у значење слова, У смисао реченице и дух текста. Којег не разумем. Кога у ствари (н)и нема. Само откуцаји, музика срца, Застали дах и покрет, Притом глава пада непотребна У Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-5982284007439979622024-02-07T14:43:00.007+01:002024-02-20T16:52:15.574+01:00Божица Везмар – ШТА ЈЕ ОСМЕХ БЕЗ ЉУБАВИШта је осмехБез љубавиШта си ти без менеКо сам ја без тебеКо смо ми ако одеш тиЖивот ти даје лепеПонекад и тужне тренуткеХајдеДа ти пружим рукуДа се поздравимо као људиДа ти напишем стихДа ти суза не кане Да пробудиш срце сањиво Да само бројиш лепе данеОнлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-68368966759013498072024-02-06T20:02:00.002+01:002024-02-06T20:02:46.429+01:00Милош Милићевић – МЕМЕНТО IIКада се наврши вријемеИ буде што је реченоВидјећеш усне нијемеИ лице у грч спеченоИ видјећеш себе у мениВарљиву наду животаКо некад жудњу у жениА заправо је голготаВидјећу и ја тебеКрајичком ока ми модраИ твоју душу што зебеУ грудви земље крај одрафебруар, 2024.Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-12803670043773259982024-02-06T19:51:00.005+01:002024-02-06T19:54:05.213+01:00Зорка Радичевић – МОРИБУНД Бијелим јануарским ноћима плесала је њему,Будна и уморна У потрази за златним руном,Безименом,Огрнутом у сафијан,Пијаном или уснуломЧовјеку.И док свиће данОн га лолински тјера к врагу,У пансиону без адресе,Иза кулиса брдаГдје не допиру акорди цупкања потпетица,Даха и појања страха Пред смјелости. И можда није господар сунца,И никада неће верглати са звијездама,Њој би качио и скидао облаке Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-67465851008481288842024-01-29T21:05:00.004+01:002024-01-29T21:06:13.997+01:00Синиша Мозетић – ТВОЈАЈош једанпокушај да се сетимте песме, што последњимзвездама је украла сјајдок пред боговимаистине стојим,тишиномпоноћи обојимса њомсе скријему спокојима твојим,сведок дишем док постојим.Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-73339273022761924672024-01-27T18:46:00.007+01:002024-01-27T18:54:06.309+01:00Биљана Трбољевац – ГЛАСОбучен личном слутњом,скрхан стидом давних промашаја,неизречен са немих усана,сакривен мраком сопствене светлости, у мени ћути један глас. Душа моја празно му је уточиште.Озебла свест у хладноћи страстидроби део по део мог присуствана стази здравог разума. Из свог ума извлачим нит црвенуна божур да замирише а не на крв,да ми мирис не да заборав гласа, да га не изгубиму магли невида и Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-75705145085832838262024-01-27T18:39:00.006+01:002024-01-27T18:39:53.133+01:00Зоран Костадиновић – НИТИИз гомиле узимам нити;у очима њеним читами овце на броју и вуци ситиза звезде и месец питам.Где је месечина златна?Волим те много и певам:где су од погледа клатна?У чаше с травом нектар левам.Еј ти сјајна звездошто тобом мислим о птици...Од свега по мало слажем гнездо!Више ову ноћ сласно ћутим,желео бих ко зна шта.Снове твоје бурне слутим!Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-11827455796718237942024-01-27T18:20:00.005+01:002024-01-27T18:21:09.646+01:00Лена Стефановић – ОПРОШТАЈКоје сећање опомиње те ноћас?Не тражи судзнаш да без краја и смисла тај је пут.Сан нека покрије сликезвона у јутру надјачаће крике.Храбро погледај одразолуја прође ако не видиш је као пораз.Порушеним мостомреку додирни као спасзавеслај исцелиће нови час.Лик опомене зов је у опроштај време стићи ће сваког бега покушај.Не тражи судбез краја и смисла то је пут.Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-75525825014197843162024-01-24T16:27:00.010+01:002024-01-24T16:32:06.864+01:00Маид Чорбић – КОРИЗОЛ СЈЕЋАЊА У моме крилу сједила је женаОна коју сам некада највише волиоИ сјећања навиру као из Златне ДолинеОна: блистава и сва у бијеломА ја покисао и жут од СунцаМолио сам се ка њој као пред БогомЗа опростНисам увидио размјере љубави својеКоју је требало дати ка њој, па садаЖивим између кортизола свога сјећањаДок сузе и даље навиру на сав гласИ молим Бога да ме што прије узмеКада нисам био добар Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0