Онлајн поезија

22. фебруар 2019.

Негде крај Туђине кренули смо благо, (мада уопште не знам ни где ту сним) можда су то биле само сенке што хрле – неизбежно црне као ...

Престаћу да разговарам са собом Одавно се не слажемо нас двојица Стално ми говори – Шта је с тобом? Та бедна копија, та обична скица. Стал...

Кад волим тада осећам... Птице, реке, мора и твој глас... У душу се усели твоја свеприсутност Па у њој обитавају спокој и радост И чит...

Олуја односи траг као грешник који прелази праведни праг ту постају сни покајник у тами што јутру се диви. Далеко од тла остају зве...

Са небеске стазе под трепавице моје само си склизнуо, У очне зенице као пролећна ласта своје си гнездо свио, И ниси стао са усељавањем с...

Хоћемо горе, што више, што даље, чак и саме себе да оставимо у приземним мислима, у ништавилу, доље гдје по блату безвољно гацају они ...