Небојша Станојковић – ЗЕМЉА ТРАЖИ СВОЈЕ
Онлајн поезија
27.8.20
1 Comments
Земља тражи своје И небо тражи своје Без милости Без жалости Нема ничег што је твоје И што је моје Овде смо само гости Сви смо деца једне ма...
Опширније
27. август 2020.
24. август 2020.
Младен Медић – СИНОВИ ЗЕМЉЕ
Онлајн поезија
24.8.20
0 Comments
Стопало. Широко и бангаво. Тешко гази док мајчиног сина носи. Набреклог од крви и меса. До зида. Да уреже свога ида. Стопало лењо н...
Опширније
23. август 2020.
Драган Величковић – У БЕЛЕГУ ЗАПИСАНО
Онлајн поезија
23.8.20
0 Comments
Одвајкада у белегу, леже тајне уклесане Ушушкане маховином, ветровима ишаране Беле виле и демони играју по баруштини Сећања ме на трен д...
Опширније
22. август 2020.
Славица Михајла Миленовић – ИСПОД МОГ КРОВНОГ ПРОЗОРА
Онлајн поезија
22.8.20
0 Comments
Колико пута обукох, Хаљину чипкасту белу. Испод мог кровног прозора, спремах се за опело. Колико пута мртва, У ситне сате потражих ...
Опширније
21. август 2020.
Марина Матић – БОЈ НА МИШАРУ
Онлајн поезија
21.8.20
0 Comments
Славна историја Србије још увек се пише, А нашу величину и храброст преци нам открише И високе циљеве поставише, Када на Балкану први с...
Опширније
20. август 2020.
Тијана Миљковић – БРОДОЛОМ
Онлајн поезија
20.8.20
0 Comments
гледам у своје лице али оно не гледа у мене киша штуца низ олуке напушта ме губим кошчице обгрлим се ребрима једва се држим на ногама...
Опширније
Василија Љешковић – БРИГЕ
Онлајн поезија
20.8.20
0 Comments
Данас како, како ћемо сјутра?! Залазе бриге, коријење им свуда овамо је тешко, тешко било куда, не питај ништа, не питај за јутра! Увије...
Опширније
17. август 2020.
Драган Величковић – ЕВО МЕНЕ
Онлајн поезија
17.8.20
1 Comments
Ево мене дошао сам по сопственом трагу Да оплевим перунике и збуним тишину Од сећања могу тешко Груди да оболе Све што имам зарасло ми...
Опширније
15. август 2020.
Небојша Станојковић – ОДУВЕК
Онлајн поезија
15.8.20
0 Comments
Видим те у екрану угашеног телевизора Знам, ту си одувек Од првог удаха, нагледах се тог призора већ читав живот На извору страха...
Опширније
Нада Караџић – НЕМИР
Онлајн поезија
15.8.20
0 Comments
Распукли видици, зори пре сванућа Из недара јутра излетела птица Опет ми је душа као празна кућа Затрпавам немир гомилом ситница. ...
Опширније
