Горан Радичевић – НА ГРОБУ КУРВЕ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






21. јун 2022.

Горан Радичевић – НА ГРОБУ КУРВЕ





На гробу курве опростих се ријечима од меда,
не због туге или чежње, већ због јесени сиве,
имала је тврдо срце и очи да њима гледа
све оне мртве приказе што мисле да још живе
а није преживјела ову прокислу јесен
што маглом од погледа крије позлаћене шуме,
смрти су смрти и једноставно се десе
кад неко унутра притисне умирања дугме.
 
Знала је она добро, упознала је биједу,
била је Оливер Твист у овом новом свијету,
на мокром асфалту одглумила је Леду,
пркосећи киши, вјетру и сваком кијамету.
Била је тијело које данима није јело
за храну морала је да прода мршаве кости,
на крају се предала, тврдо срце је свело
од алкохола и блуда више... Мање од болести.



Нема коментара:

Постави коментар