Драгана Албијанић – НЕДОСТОЈНА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






21. јун 2022.

Драгана Албијанић – НЕДОСТОЈНА




 

Да сам мајка
волела бих на Косову децу да изродим,
јуначком крвљу Лазаревих мученика да их задојим,
у Грачаници да их крстим,
у Дечанима први пут причестим,
за успаванку да им Видовдан појим,
а кад порасту да им, ако Бог да,
монашке мантије кројим.
 
Волела бих да им је одмалена
Богородица мајка,
Њој да хрле и Њу да грле
више но мене,
да им је прво Бог, па отац,
најпре молитва, па онда књига,
светиња да им је друга кућа
која уноси мир у њихова бића.
 
Волела бих да не могу да мрзе ни када би хтела,
да се не свете ни када би морала.
 
Да знају напамет If'од Киплинга,
да Бога слуте и код Баха ил` Рембранта,
да Га нађу и код Шекспира,
у стиховима Хамлета или Краља Лира.
 
А изнад свега волела бих
да им је Православље у души,
а не на уснама,
да им крст није само привезак на гуши,
већ огањ у грудима,
а бројаница да им је молитвена помоћница,
а не наруквица.
 
Да сам мајка,
волела бих да сам мајка на Косову,
и зато молим све мајке
што рађају данас косовске јунаке
да ми опросте,
у име Бога и спојена три прста,
што нисам достојна њиховог крста.



Нема коментара:

Постави коментар