Јелена Трајановски Станковић – ТА ЖЕНА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


20. октобар 2022.

Јелена Трајановски Станковић – ТА ЖЕНА



 

 

Ти си она врцава и нејасна сена
Што се шепури по напуклом витражу
Мојих питања – постадох ли најзад и ја жена
Спакована у фину од рипс-свиле амбалажу?
Мој штит и тврђава – хаљетак цветног дезена...
Па, реци ми, јесам ли, јесам ли и ја та жена?

Ти си онај титрај октобарског сунца
На површини воде у мојој стакленој чаши
И онај позни час који пре сневања бунца
Ал’ се ипак подаје оном што га плаши,
И ја у њему бивам злослутно снена
Док те питам јесам ли, јесам ли ја та жена?

Ти си онај минут у мојим грудима
Који наоблачи сва двадесет четири сата,
Заметак могућег међу свим мојим чудима,
Безгласје којим се само уздахом барата...
И једна ружа плава међу хартије склоњена
Која ни сад не зна јесам ли, јесам ли та жена...

Ти си име које прстима дошаптавам аветима ноћи
Када мраз и стакло плешу усред снежне зиме,
Онај преостали један који баш тада неће доћи
И ког ни ја, ето, немам више угостити чиме...
Али чекам ехо непознате песме познатог рефрена
Да ми каже јеси, одувек јеси управо та жена.



1 коментар:

  1. Овакве песме се не пишу сваки дан! Браво, песникињо.

    ОдговориИзбриши