![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh9JqzrAGJ1FXqtgUTcfNTQ01nQIv3fe1hHNghMJn4SDUHRZtJ2kNQNPFjIFs4wRcNO8Dh8S37UsHPJhOfTKYKJUKuZY46p5SYF7CYu0r1ybNrmHlqnB49kgW8oVZ_Of1OQAkRrZocsXPF0/s1600-rw/zdravka-pap.jpg)
пођи са мном
и сакриј своју
и моју тугу
у гроб предака
покривен златним
словима и лишћем.
Јесени жута
буди ми покров
и моја ћутња
са собом понећу
срце моје тужно.
Јесени, лију кише
прозори ћуте и крију
сенке, авети и болест
отимају од тишине
мир и снагу душе.
Јесени што се кријеш
покажи своје злато
у срцу што сија и нуди
последње сунчеве зраке
да ти исплете џемпер
од маховине и лишћа.
Нема коментара:
Постави коментар