Волео сам те. Лажем, волим те и сад.
Као птица грлица крила!
И да сам баш онако млад.
А ти иста као што си бајна била!
Ти никад се не попе на брег каменити
не знаш ни где је Орсаговца!
Моја душа има неке чудне нити,
сатках од њих пса без повоца.
Пољуби децу ако имаш.
Да ли ме као госта примаш?
По жици ходајући изнад амбиса.
Да не објашњавам, твоја је миса,
моја је жива литургија!
А један Бог, што нас гледа, ово крвљу написа!
Нема коментара:
Постави коментар