Мајчино наручје дала за сат
Онај којем су поломили ребра
Па збуњен и изнемогао иде уназад
Бројећи ми пале жеље
Лептиру сам узела крила
Не бих ли брже дотакла дно
Горње или доње, свеједно је
Тло се давно преобразило у ваздух
Шумски поток је кашљао
Гушио се у властитом злату
Сунце је пекла сопствена врелина
А мени
Мени је само било зима
Изнутра
Гдје у празнини плеше пепео
👏👏👏Дамјана, увијек посебна у свом поетсклм изразу
ОдговориИзбриши