Дахом љета кô капима росе,
Живот удахнути, треба ми роде.
Огледалом Неба, модрином воде.
Трагови, намјере разне, од свуда.
Земљом од камена, патње и чуда.
Пролазила, царства су нестајала.
А црква изнад ријеке је столовала.
У раскоши и гозби овога свијета.
Чудесна смоква глад ми срета.
На узвишеном брду, отшелник
Храбрен, и престолни споменик.
Преображење Господње, гором.
У трену земље, свитање зором.
Дјетињства, птица радост и лет,
Жубор воде, надземаљски и свет.
Нема коментара:
Постави коментар