Осећам жал за неповратном сенком на зиду успомена
не тугујем за прошлим данима, у времену далеком
не плашим се хука кукувије, што језиво опомиње
сета ме чува од зла, страха, од заборава
Имам неотуђиво право на успомене и носим их срећан
сећам се сваког лепог тренутка, чувам га у себи
зашто ми око сузи, сузе нема већ зрнце песка
гребе ме, ћутим јер знам да је део тебе
Када певам о теби нисам себичан, он је у теби, ти си он
не раздвајам већ спајам две туге у једно памћење
суштину заблуда откривам, спајам неспојиво
налазим да је сета лепота, за вама патим
Шта то сањам у ноћима сурове казне, у време небитија
док несрећни трагају за собом, за другом половином
ја трагам у њима, за временом сусрета вечног
о' Боже, сањам тај дан када ћу бити цео
Нема коментара:
Постави коментар