![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjrjhiiNN9DdYqapI4bcyegwIBqNlhBI_s-8muiRQqY66iC_I5SFVqsYPEpnxrpKEWmb5wmKvPvfDbbB8JkEgdgvG40OQ5g1gt1uaAgHwUYFlSXMoA9CjBieR0mvMUn-WuDGOQynVS6Dzac/s1600-rw/kristina-kojoic.jpg)
непримјетно се искрадала из живота,
ни примијетио не би
да нешто недостаје.
Она која одлази,
не носи само кофере,
она носи и сјећања и супомене,
јер једино тако неће изгубити себе.
Имала је дар за нестајање.
За ону која одлази,
вријеме је стало
оног тренутка када је заборавила
понијети себе.
Нема коментара:
Постави коментар