Лазар Тица – ТУГА - Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на: [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


20. октобар 2021.

Лазар Тица – ТУГА




Нисам јој чуо тешке стег-кораке.
Ах, јасно знам одакле је дошла.
Место кишобрана носила је жуте облаке
И као у шетњу, усијаном главом пошла.

И затворила ми је очи за мајска сванућа,
У гробу-души бива све тешње,
Слеп сам за шарене радости и горка ганућа,
Нема ме више у соку распукле трешње.

И не тражим сада себи надахнуће
Ни у једном безименом блиставом оку,
И не шапућем своје мутно клонуће
Процветалој липи и потоку.

И нема места где бих се самотан скрио
И своју бескрајну тугу исприповедо,
Нит има извора с кога бих пио
Рукама жедним и душом бледом.

Нисам јој чуо лаке ветар-кораке,
И јасно знам одакле није дошла...
И целу младост запиткујем беле облаке
Да није случајно ка мени пошла?



Нема коментара:

Постави коментар




Најновији коментари