Нада Хаџи-Перић – СРЕТЕЧКА ЖУПО - Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


8. септембар 2022.

Нада Хаџи-Перић – СРЕТЕЧКА ЖУПО




У тебе остадоше најубави дьнови
Туј смо се радуале ка деца
остадоше недосьњани сьнови
кућа дедовска, кућа од оца.

Сьг си од мене бајеги далеко
Не могу да ти доодим често
Од кьд у колона туго отидо
Прође еве и тринаесто лето.

У сьн се  враћам на чардаче наше
Оно не за ручек и вечера браше
Под јелка ни појев шарски кос
А по трава у двор си могав и бос.

Снијем моје брдо, мој видиковац
туј пуца поглед на Сретечка жупа
Ка оркестар зрика зрикавац
Мирише мајкина душица и липа.

Снијем како улезам у наше црквиче
Де сьм често кандило палила
Да помогне наш Свети Ђорђе
За своје и за свој народ се молила.

Се враћам у моје сопче, постеља
Чујем црквено sвоно, у Шиповци певца,
Па како из кујна вика мати:
“Поручек, ајде дизајте се, деца!“

Сьг кьд дођем тескоба удара
Бије дамар у сред ложица
Не, што доодим бајеги постара
И што више не смо деца.

Зашто си разрушена, пуста
Што не виђим људи, ја сирота
Што те обавила шума густа
Де отиде твоја лепота?

Наиђо на срушен Задружни дом
Де смо ишле на игранке
Проз врата бије слунце, нема кров
А свуд тьмина на заранке.

Мос преко Бистрица једва се виђи
Наша голема школа опустела
Пред ња само кучики риђи
И школска чешма ућутала.

Идем по игралиште, неје исто
Нигде никој, не играет деца
Искривено, под трава, пусто
Душа ми од туга јеца.

Улезам у Кабашовци, наше имање
Више неје убаво наше двориште
И оно је под коров, разно грање
Под пепев ућутело огњиште.

Високе корпиве у материна башча
Не остаде ни цвећка од њојзина рука
Та убавина сьг смишља машта
Пред очи – она- како сеје оз мука.

У кућа нема ствари што вределе
Отворена без врата, ништа се не чује
Да створет отец и мати работале
Ни на ум да други ратни планови кује.

Одим и никако не разбирам
Зашто морамо да се мрзимо
Јени да палет и крадет
А ми куће да остаљамо и да бегамо.

Ама ме врати нада мојега брата:
„Да све може изнова, све може слога!“
Те обнови кућа и вера од дедови дата
Вера у људи, вера у Бога.

Се врнав он и његове деца
Још полепо имање уредиле
Испунише аманат нашега оца:
Да чувает све што преци остајле!

(Сречански народни говор)



Нема коментара:

Постави коментар



Може вам бити занимљиво

Најновији коментари