Душан Комазец – ТИШИНА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]





8. август 2023.

Душан Комазец – ТИШИНА



dusan komazec merdevine
Рођени баш овде међ цвећем ливада
у веселом рују где дивота груша.
Обгрљени сеном „дебелога хлада”
измамисмо мирис горких оскоруша.

Још сећања сетна помало миришу
на огњиште, ал’ нас чежња путујућа
у олује носи где вали кидишу.
Пронашли смо увир свога потонућа!

Прохујаног чојства ко сме да се сети?
Приђоше времена где баш свака „вашка”
кочоперно смела, воли да припрети
здружена у руљу, јер не сме обашка.

‘Вргнут нам је наум Светосавских хтења!
Чекајућ’ „Михајла” да слети са мачем
нечујно, с уздахом што нас тихо мења,
ми се успут, мало придружисмо „јачем”.

Сустигнути, ту смо где смо се и стекли,
негладни истине што може да смрви
тужно бивствовање. Нисмо се порекли,
па они последњи постадоше „први”.

Пали смо у бездно где безнађа рује,
где тихују чежње, сновиђења јасна,
где о ничем лепом не сме да се снује.
Тишина о „смрти” толико је гласна!



2 коментара:

  1. Pesma ,,Tisina,, je savrseno ,,iskovana,,. Volim poeziju koja se rimuje sto je jos jedan razlog za divljenje.

    ОдговориИзбриши