превелика
и претешка
низ груди јунака,
суза девојке
што вида и утеху песме поје
над косовским
погибијама
Животом их нахранила
да оживе дечаци – јунаци
појила их душом својом
удахнула у њих снагу
са четири С у крсту и
водом благородном
којом их поји
док им ране броји
Ородило се семе
из попришта крвавог
да се памти
кроз успомене
старих мајки и сестара
браће и људи свију
земља српска
земља наша
земља
косовских јуноша
Заискаше деца нова
Видовдана песму тешку
да кроз њу се чудо ствара -
да нема јој заборава!
Нема коментара:
Постави коментар