Уочавам танак слој прашине на њему.
Прашина је синоним за време.
Она не оставља трагове на предметима, она их
Обавија и штити мртвилом непомичности.
Због онога што мора остати.
А, остаје само чистина,
На месту где су били, када се помере.
Чистина, прецизно одређена величином и обликом предмета,
Условљена количином времена.
Обележавање. Одавање простора. Потврда реалности материје.
Ипак, испод прашине (времена), предмети (материја) су исти,
Као и сто (простор).
Прашина је, на неки начин, оријентација тј. показатељ онима
Који мере време или је 'редовно' бришу.
Нема коментара:
Постави коментар