Рука руку мије, пас не зна да опере срамоту
Да се памти и прости, зашто пса спочитавати
Човеку је друг, зло је када човек постане пас
За дружење преостаје му да љубује са кујама
Не може се сачувати од сопствена сагрешења
Криве су бестијалне силе што су мâјку завеле
Заклињем дечјим гробовима, лучоноше хада
Матер су прихватиле руке детиње, са вешала
Урличу пси на дан рођења, слава заблудама
У којима смо живели, од којих свака заудара
Оставља траг простоте, лута звезда луталица
Нека буде опомена, луциферова зла награда
Ствар је врло проста, откуд право да отрујеш
Најдраже моје одрâних од три киле, у човека
А онда се појави гњида да ми га отме од Бога
Еј безглава главо, чувај легло од сличних себи
Како објаснити, за завере и издаје нисам знао
Несој потаманити није грех, ал' добиће казну
Тешко је човек бити, пристаје му да буде пас
Дуг ће вратити у целом, у дане спасења људи
Нема коментара:
Постави коментар