Небојша Станојковић | АКО ИЗУМРУ ЛАСТЕ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






27. јануар 2019.

Небојша Станојковић | АКО ИЗУМРУ ЛАСТЕ



Ако изумру ласте,
Умреће и пролеће с њима
Свако ће дете без њих да расте
Ако изумру
остаће само зима

Ако изумру ласте, једном
Ко што су неке њихове рођаке
жалиће човек за тим гнездом
што беше украс куће сваке

Ако изумру
И освану јутра без цвркута њиховог
Изгубиће људи доброг комсију
И још једног пријатеља свог

Ако изумру, то ће бити због нас
Као што су и други изумрли
Док су бежали и тражили спас
Док се уздизао нови свет, врли

Ако изумру и не врате се из
крајева топлијих
Где крај свој ће дочекати
Сврстаће их у читанке  само
крај осталих
Само из књига ће за њих знати

Ако изумру као и друге због нас
Ко што и Земља умире лагано
Утихнуће једном и наш глас
Само у књигама
биће нам име тад знано



Нема коментара:

Постави коментар