Може ли речима да се опише туга?
Кад изгубиш најдражег пријатеља,
остане празнина. Сива помрчина дуга.
Пуста душа кô празна постеља.
Недовршена слика. Недочекано свитање.
Јабука на грани. Црвена. Неубрана.
Зашто? Неизговорено питање.
А, на срцу жива рана.
Коме сад букет белих ружа мирише?
Мокрој, лепљиво хладној иловачи...
Док лију суморне, новембарске кише.
Тебе нема више. Шта све то сада значи?
Бели Анђео с тобом на пут је пошао.
Знаш да те не бих пустила без њега.
Даље не могу. Мој дан још није дошао.
Тела су смртна. Душе живе. Пре и после свега.
Још увек верујем да постоји рај.
Желим ти твој златни дан.
Можда смрт и није крај,
него сам живот један велики сан.
20. новембар 2022.
Земун
Нема коментара:
Постави коментар