као у дугу урањам очи
све то шаренило оно је моје
мешају чежњом звукове ноћи.
Мој поглед пијан лута по соби
по прозорима умрљаних стакала
а ударци кише по лиму и крову
добују у мени у ритму танга.
Плес почиње за дивљу жену
има нечег опасног у њеној крви
она се предаје и живи
а свет се под стопама њеним мрви.
Отима се загрљају, повија се, даје
страсти, кристалном звуку, уздаху
жели само да бескрајно траје
у задњој секвенци, у задњем удаху.
Нема коментара:
Постави коментар