Ноћ се мирисима уплела у песму ноктурнаи тренутак у вечност претворила.
Сета је наивно желела
да охоло наметне заборав
али се они радосно отеше
и дух учини рапсодију расплодну
уз варијације њиховог ума.
Расплетоше нежност и занос
и окупаше звезданим сјајем.
Он јој подари црвену ружу
да мирисом , бојом и симболом
смири свој откуцај срца
за нежност и танкоћутност додира.
Муза на својој харфи
пламтећи жар оствари.
У врхове својих прстију утка
опојни ноктурно глисандом.
Разлеже се ноћ мирисима
јер баштенска вила кикотом
однесе радост другима.
Нема коментара:
Постави коментар