Младен Медић – ВИД – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






25. децембар 2020.

Младен Медић – ВИД



mladen-medicУ шта ли су гледале
плаве очи Вида?
У планину где је четовао
Мркоњић Петар,
или можда унску долину
у којој гостује ветар?

Или су пак гледале,
свезане на врх коца
Гојка сина,
док га скидају с повоца?

Или су се гледајући питале.
Зашто су нам комшије
испред цркве кликтале?
Кликтале,
у униформи чудног кроја.
Униформи не нашој,
што је краси црна,
легионарска боја.

Или су се враћале
на Илиндан,
кад је први Медић
богу јарцу жртвован?
И све опет
до Преображења,
кад крв чека да потече
до унскога стења.

И баш кад џелат
ножем рину,
око је погледало у висину.
У планину Мразник.
Где преостали син дочекаће
дјурдјевдански празник.



Нема коментара:

Постави коментар