Треба се, мора се,журно прелијетање.
Земљаним крилима
живота својатање.
Од крошње дјетињства,
расутим мислима.
Без имена тражим, ка
затвореним вратима.
У нашем дијелу Европе,
промичу нам сјенке.
И стварима затрпане
ријечи несловесне.
Неразумом сусрета,
загрљајем свијета.
Смућена се лица
ћутањем покренем.
Душом скритом,
језику Србском.
Истини, трајању.
Словесном говору.
Од корјена живљењу.
Разговором у молитви.
Тихо сретање, чува
Твоја ријеч, Господе.
Нема коментара:
Постави коментар