![vasilija-ljeskovic](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEittONRXwrxZYNGD8HC-OhUkEum_DvBMbxETFMfPyJRs1yVIoT0g1oOGPZxhpjoR_kQy6LiNCXeMOWQhDT2pj26GyH11j6grTKMRftT9zwpxxQ2d6azxYQ2hJ5WhEhGVVKZGBKBp0bQo14-/s1600-rw/vasilija-ljeskovic.jpg)
журно прелијетање.
Земљаним крилима
живота својатање.
Од крошње дјетињства,
расутим мислима.
Без имена тражим, ка
затвореним вратима.
У нашем дијелу Европе,
промичу нам сјенке.
И стварима затрпане
ријечи несловесне.
Неразумом сусрета,
загрљајем свијета.
Смућена се лица
ћутањем покренем.
Душом скритом,
језику Србском.
Истини, трајању.
Словесном говору.
Од корјена живљењу.
Разговором у молитви.
Тихо сретање, чува
Твоја ријеч, Господе.
Нема коментара:
Постави коментар