![sava-tepavcevic](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEig2GaAirH23FqL7Md2XjUWedwzp8Kk5DmEo4E7hkxzdP6wj0gQUcR_Uw_RRvH5zTO-Irtz2Vgtv_gyWQDFpFjqpBrpHcce3nPmdbQfPbXL4E6d0FItmKYUffYBOp41kI1o77LQNjPZdGwb/s1600-rw/sava-tepavcevic.jpg)
илузије дођу ми живота
и снови исплетени моји
као птице уснулих нота.
Тада моја љубав судба је
што ме смрћу својом мами
и у ноћима овим сивим
ми заједно плачемо у тами.
Јер само смо самоће сужњи
и љубимо сваку тренут ту
и тражимо је очајно тако
у сваком изгорјелом сумраку.
И тако, у ноћима тим болним
дође мени у загрљај сјета сва
и ридамо и ропћемо у очају
моја гола судба и ја.
Нема коментара:
Постави коментар