Теодора Мандић – РОПСТВО ДУШЕ - Онлајн поезија
   

Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


04. фебруар 2021.

Теодора Мандић – РОПСТВО ДУШЕ




Набијам маску од смеха
И мирно седим поред тебе
Постоји ли склониште, стреха
Да скријем се од себе

Претварам се у тамну сену.
Нестани у тами бедна уштво
Кажем, и све нестаје и трену
Не требају ми људи, друштво

Једино сада су ми слике
Неке давне из прошлости,
Избледеле мутне прилике 
У глави, а гласић вапи опрости

Опрости опрости опрости
Нема теби опроста!
Узалуд цвилиш, нема радости,
Извињавања је доста.
Залуд слободу иштеш, ропство
- То ти је пресуда! Нема милости! 



Нема коментара:

Постави коментар

Најновији коментари