И сјај звезда на врху трепавица
Твоја су свитања у којима
Најлепше спаваш усред несанице
А оно прекор, празнина што те обузима
Помислиш, то Бог ти уздарје шаље
За све минуле патње, свако посртање
Пут ка светлости и још даље
Док душу не узме сасвим блажено стање
А оно немир, живот враћен у бивше траље
Из збирке Месечеве очи
Нема коментара:
Постави коментар