Јесам ли млијеком брезе или дреном подојена
Врана ме је носила под крилом
Док не добих удове од мрава
За мојим очима плакала је срна
А језик ми је обликовао дјетлић
Шта све не бих
Можда и живјела под погрешном клетвом
Ношена маглом недодјељене судбине
Све бих а и ништа
Под небеском крошњом нема мјеста за поштену клетву
А камоли за човјека
Овдје су рибе гласније од тужног вриска
Отрцана лаж зашивена је бар пет пута
Ако желиш да живиш од забрањене истине
Само ће од тебе остати сузе из којих си рођена
Да потопе вијек који се на истину насукао
Нема коментара:
Постави коментар