Јелена Трајановски Станковић – НЕРОЂЕНИМА - Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


17. јул 2022.

Јелена Трајановски Станковић – НЕРОЂЕНИМА



jelena trajanovski stankovic 

 

Ти ходи сада у светлости
Неког плишаног сунца,
Подај му свој ум и кости
И не гледај око које сузом бунца.

То није, душо, твоја стаза
Од немира и безизлаза.
Једном кô плашт туга пашће
Али морам сама на то ходочашће.

Ти иди сада на боља места
Која заборављена чекају твој глас,
Стопе ти додирује свилена цеста;
Не окрећи се, зваћу те у очајни час.

Не седај, душо, у ту кочију
И држи је даље од невиних очију.
Једном од свег трња срце зарашће
Али морам сама на то ходочашће.



Нема коментара:

Постави коментар



Може вам бити занимљиво

Најновији коментари