можда
очи
у
очи гледмо
а не знамо.
Можда само тако ходамо
а не знамо да се знамо
јер исто време
капље нам
из рана. ..
Ни
једна се није
отворила сама .
Нисам ти ја ископала
мисам ти ја закопала
ме солим ти ја
не гребем по њима.
Можда се ми и знамо
очи у очи
гледај ме у зенице
нисам
ти ја ходала тамо...
Капљу лагано
суза по суза
клиже сама низ лице
не питај
шта то боли...
Неко је садио
меко је вадио
нисам ти ја
гледај ми у зенице
можда
се ми и знамо онако
очи у очи
ходамо а капљу нам ране
и твоја и моја...
10. 7. 2022.
Нема коментара:
Постави коментар