![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgvvMgpcRL0ke0ikladvfK0D4CBWIB1AXGMhMTQsB4IKsci6PAbUV-kTvxu2JJ-ChoQan0zJLmNFkjAIGuLVxzb39m0NAkWrzs0c7FmclHhkG40F-HO77BbLGP5PUdfo_xphgeMocec4yZyatlSmwxTclpwZVLZa-iiruJIvw9MR_BPBsHY5xkZ1hShUEUV/s16000-rw/lena-srefanovic.webp)
Не тражи суд
знаш да без краја и смисла тај је пут.
Сан нека покрије слике
звона у јутру надјачаће крике.
Храбро погледај одраз
олуја прође ако не видиш је као пораз.
Порушеним мостом
реку додирни као спас
завеслај исцелиће нови час.
Лик опомене зов је у опроштај
време стићи ће сваког бега покушај.
Не тражи суд
без краја и смисла то је пут.
Нема коментара:
Постави коментар