Које сећање опомиње те ноћас?Не тражи суд
знаш да без краја и смисла тај је пут.
Сан нека покрије слике
звона у јутру надјачаће крике.
Храбро погледај одраз
олуја прође ако не видиш је као пораз.
Порушеним мостом
реку додирни као спас
завеслај исцелиће нови час.
Лик опомене зов је у опроштај
време стићи ће сваког бега покушај.
Не тражи суд
без краја и смисла то је пут.
Нема коментара:
Постави коментар