![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi1gAlHaGAO7JhCMB4lbsqM14Ch-yuB_QRnKsmPXIzmVMaFWsn5E9ldI_90sCRskufjgSE_rUGGbHq2DN0NWTteVCUmtbHvL7xoRDg7TIyosUBXiNI3gnKaeMaURzhwOK2ln_Tw6S1MO7hrRvJH1frFviV_FPJkOp7MLwCEvGYmfdJogm7sCKe56Pk0NHkC/s16000-rw/ljubomir-st-manasijevic.webp)
а дан загрлила ноћ.
Месец, ован млад,
са воденим облацима
се љуби.
Настаде потоп,
роди се љубав, поезија
и сан
да си у мојим сновима
дан.
Остаде круна љубави
на врховима планина,
док се сусрећу и растају
пролеће, јесен, лето и зима
и ти у загрљају
на мојим грудима.
Бескрајну љубав не гасе;
снегови, кише и град,
док водени облак љуби
Ован месец млад.
Нема коментара:
Постави коментар