Усних трептај љубави наше
кроз излоге и стаклене дворе
осетих да душа цвета
и сузама обасја зоре.
Усних Ану боје ноћи
како ми у руке пада
као тама када сунце
одлучи да спава.
Усних срећу коју волим
док јој име под каменом пишем
само Ану једну волим
и кад песме другој сикћем.
Усних живот над животом
и док плачем и кад се веселим
љубав зграбим и никоме не дам
само Ана моје ноћи знаде.
Када пред олтаром одеш
о љубави нашој причај
опиши им свако слово
које сам теби написах.
Нема коментара:
Постави коментар