Загрљај твој, лек је мој
Рукама нежно као да сањам
Склониш прамен косе
Као ветрић тихо
Шапуће
Да не чује нико
Ти си
Онај који ми радост доноси
Онај који ме учини да оздравим
Онај због кога будем неко други
И понекад будем лоша, али смо ипак људи
Залута понекад у то хладно срце
Мислећи да те волим
И срцу дозволим
Да будем неко други
Да ипак будемо људи
Нема коментара:
Постави коментар