Скупила се сва школска елита
Причају о праву, политици
Прича им је увек бременита.
Искусни и зрели, сами зналци
Цитирају знане и незнане
Као прави интелектуалци
Цитатима своје душе хране.
Као да је сам Јан Коменски
Сакупио све просветне звезде
Ко да их је трениро Гомељски
Па пустио да се множе, гнезде.
А ја стиго с љуте Зеленгоре
Преко Рајвса, Доца и Влашића
На том путу зарадио боре
И родио два мала вучића.
Укључим се и ја у ту причу
Изјештајем Великога брата
Одмах на ме почеше да ричу
Одавно сам – персона нон грата.
Увлачим их на свој терен мало
Спорт, Музика, Поезија, Морал
Нешто им се то није допало
Ућуташе ко столетни корал.
Опет данас нису добре воље
Поезија највише их пали
Можда сутра буду мало боље
Можда ће их охрабит стармали.
Можда ће их сутра бити више
Можда и психолог буде с њима
Па ће друштво моћи да кидише
И удари по мојим плећима.
Можда Пајсер закотрља нешто
Ко физичко у правноме лицу
Често Пајсер подмукло и вешто
Сам креира нову сапуницу.
Са које сте стигли модне писте
Питам друштво у грозној тишини
Ђе и које школе завршисте
У Грудама или у Приштини.
Који вам је IQ потенцијал
Количник и степен прихватања
Од које је грађе материјал
Увредљиво-понизног држања.
Зашто вам је јединица мере
Количина кечева и двица
Колико у вама има вере
Да ли знате ђе вам је граница.
Које врсте имате фобија
Ко направи од вас политроне
Да ли знате да вам ентропија
Делује на конепт неуроне.
Да л вас добро служе протеини
У ком такту Моравац се плеше
Чиме вам се множе неутрини
Да ли знате шта то Морал беше.
Гледам фаце како уши штите
Па подижем тон и вриштим наглас
Марш напоље док не оздравите
Стид ме што сам и ја један од вас.
Марш напоље са својим маскама
Доста ми је мобинга и трача
Поломићу зборницу са вама
Ако љутња мој разум надјача.
Разјарени, црвени у лицу
Од питања очи им се гасе
Напуштају у трку зборницу
Хоће једно друго да прегазе.
На ходнику – као да се кољу
Чујем претње, псовке, дреку, вриску
Сам остајем на бојноме пољу
Чекам нову меру дисциплинску.
Децембар, 2012.
Нема коментара:
Постави коментар