Посрћем и тражим
Клупу у парку,
Да дрхтном тијелу оздравим
И одбјеглу снагу поново вратим.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
У мени све замрло,
Хладило лице оковало,
А поглед као да ноге има,
Стидан од сретања у страну бјежи,
Да ме неко не препозна
Да ме не тјеши.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
Некада сам у пролазу
Баш на овом мјесту,
Крајичком ока, стидно
У бијеле косе гледао
И шешире до пола главе упале
Што брадом и рукама дрхтним
Штап чувају.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
Ево и вријеме је промјенило боје,
На гранама лишће пожутило
Као слике из прошлости моје.
Или се небо није умило,
Или су криве наочаре сузне.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
О, моје памтило очајно
Да ли сам врата закључао,
Или се хладна вјетрина уселила
Умјесто мене утоплила.
Мир и Тишина!
Нема коментара:
Постави коментар