Некима си тајна безмерно далекаскривена од замки белосветских зала,
понекад сурова ил’ кȏ душа мека.
Некима си снежна краљица с Урала!
Знам те као птицу рањену у лету,
све џелате твоје озверена лика.
Попут црног једра знам те разапету
кад си умирала без жртвеног крика!
Знам ти све Три сестре, Ану Карењину,
Петроград у пламу белих летњих ноћи
где је Исидора пришла Јесењину...
Ермитаж што блиста у златној самоћи.
Знам ти белу гарду и повест у збегу,
пуцањ с Ауроре пред свитању зоре
и “Цркву на крви”, Крст бачен, у снегу!
Знам за тужни вапај, опустеле дворе.
Знам ти тајге, степу попут мора равну,
душу благодатну што жар срца скрива.
Знам ти Свете лавре, Веру Православну,
расковник, што тајну вечности раскива!
Нема коментара:
Постави коментар